Najčešća pitanja u vezi montaže klima uređaja
Izdvojili smo samo neka od pitanja koja vas interesuju vezano za montažu klima uređaja, kao i stručne odgovore naših majstora:
1. Koliko unutrašnja jedinica mora da bude odmaknuta od plafona?
Unutrašnja jedinica sa gornje strane kroz rešetke uvlači vazduh iz prostorije koji će hladiti, odnosno grejati, tako da bi bilo poželjno da bude odmaknuta od plafona minimum 10cm.
2. Da li bi unutrašnja jedinica trebalo da ima nagib na jednu stranu zbog oticanja vode ili ne?
Unutrašnja jedinica bi trebalo da bude postavljena u libeli, odnosno ravni, a sama kadica za prihvatanje vode unutar klime je pod određenim padom.
3. Na koju stranu mogu da izlaze cevi iz unutrašnje jedinice?
Cevovod tj. instalacija iz klime može da izlazi levo/desno ispod klime i/ili direktno iz klime kroz zid. Po izlasku levo i desno iz klime, cevi se mogu saviti i na gore što ne važi i za crevo za odvod kondezata koje u odnosu na dno klime mora celom trasom da ima pad, osim ako nije ugrađena pumpa za kondezat.
4. Da li unutrašnja klima može da visi sa plafona?
Ukoliko situacija tako zahteva, klimu je moguće okačiti “ L “ profilima na plafon tako na ima razmak od plafona i da stoji normalno u odnosu na plafon.
5. Da li napojni kabl može da se produži?
Napojni kabl može da se produži kablom odgovarajućeg preseka ( npr 1,5 mm za klime 12 -tice) i to tako da „sastav“ bude unutar klime i nastavak bude propisno povezan i izolovan.
6. Kolika može da bude udaljenost, tj. dužina instalacije između unutrašnje i spoljne jedinice?
Preporučena udaljenost unutrašnje i spoljne jedinice je do 10 metara, mada u ekstremnim slučajevima instalacija može biti i duža. Klima je fabrički napunjena freonom za instalaciju do 5 metara, a sve preko toga potrebno je dopuniti freonom.
7. Da li bi trebalo da spoljna jedinica bude viša ili niža u odnosu na unutrašnju?
Spoljna jedinica može biti i niža i viša u odnosu na unutrašnju. Ukoliko je viša trebalo bi na svakih 3 metara praviti sifon na cevovodu kako se ulje iz kompresora ne bi vraćalo u unutrašnju jedinicu.
8. Da li spoljna jedinica može biti na zatvorenoj terasi ili na tavanu?
Spoljna jedinica mora da ima izmenu vazduha tako da mora da bude u/na otvorenom prostoru.
9. Da li spoljna jedinica mora da bude odmaknuta od zida?
Spoljna jedinica mora da bude odmaknuta od zida kako bi mogla da uvlači vazduh sa zadnje strane klime (greške se dešavaju kada se radi fasada na zidu gde je već postavljena klima i stiroporom se suzi prostor izmedju klime i zida).
10. Da li spoljna klima može da se postavi na pod bez nosača sa zida?
Spoljna jedinica može da se stavi i na pod ali sa distancerima od 10-tak cm, kako bi mogla da otiče voda iz klime kada je na režimu grejanja.
11. Da li crevo kondezata može da bude u oluku ili flaši?
Crevo za odvod kondezata može da se stavi u oluk (trebalo bi ga lepo učvrstiti da se ne opusti na vrućini i/ili da se ne okrene u vis); može i u flašu, ali će je brzo napuniti ukoliko je mala zapremina. Trebalo bi da posuda (flaša) bude zapremine od najmanje 5 litara i crevo ne sme biti u vodi već na vrhu posude koja će se redovno prazniti.
12. Da li može da se izvede da se ne vidi instalacija?
Instalacija može da bude uštemovana u zid/provučena kroz gipsane pregrade. Najbolje je da se to uradi kada se stan renovira ili pri novogradnji. Instalaciju bi trebalo ostaviti tako da se unutrašnja jedinica može skinuti bez skidanja instalacije i lupanja zida. Poželjno je da se instalacija pri postavljanju uslika kako bi uvek i ubuduće znali kuda prolazi. Instalacija može da se pokrije i ukrasnim PVC kanalicama. Ovo su radovi koji se dodatno naplaćuju.
13. Da li spoljna jedinica može biti na krovu?
Kada situacija to zahteva, spoljna jedinica se može postaviti i na krov specijalnim nosačima ili, ako ima mogućnosti, na odžak ili određeni betonski sims. Ove montaže su malo zahtevnije i skuplje po ceni. Trebalo bi pripaziti na prolaz instalacije kroz krov kako kišnica ne bi ulazila kroz prolaz za instalaciju.